購買方式

可以將想要買的書名
                                                       寄收地址
                                                       購買人
                                                      e-mail
寫在一串小米族語獨立出版工作室 粉絲頁    私訊
https://www.facebook.com/Tastubuqultumaduq/

--------------------------------------------------------------------------------------------------------
匯款至 如下
                             帳號:019001126051
                             戶名:一串小米獨立書店有限公司
                            臺灣土地銀行玉里分行:代碼005 0197
                           
匯款收據單請私訊到粉絲頁
https://www.facebook.com/Tastubuqultumaduq/
--------------------------------------------------------------------------------------------------------




Mebunun mintoquu人變貓頭鷹


Heza tatini binano-az a mastaan tu mano-azdengaz, ni-i ang siza-un i bunun, sukzaman nepa ki bunun.
有一位非常美麗標緻的女孩,待字閨中還未嫁娶,而且很受大家的喜愛。

Samuq is heza tu tastuqani-an, mapasaqaal tatini tu bananaz muskunmuskun pakazima nenka dadusa. Ni-i qan a mananulu ka dungzav tindaing sia binano-az ta ka tian. Tinquz-a ka tamatina saduu tu mavia mita uvaz-azno-az un tu ni-i in a lutbu masihal sadu-an maszang andidiip. Ma-aq tu haiphaip in ti ka tuza tu saqalan in a tian tu andidiip in.
有一天,她和一個男孩互相認識,他們彼此相愛就在一起了。結果,不慎女孩的肚子漸漸的大起來了。父母很驚訝地看到自己的女兒為何會身體不適,看起來怎麼好像是懷孕了。幾天之後,就真的可看出應該是有了身孕。

Heza tu tastuqani-an, minsalpu ka tina saduu, miliskin tu ma-aq a ni-i ang siza-un i bunun a nanu in tu andidiip, madikladengaz a is-aang miliskin, na tukuku-aq i bunun, na kasumalun, na paqenanan, na samatemangan i bunun. Tuqna-un i tina ka uvaz-azno-az a tupa tu: Mavia asu tu ni-i tu mananulu ki? Lusqa ka uvaz-azno-az a makansuqdung tatangis ni-i tu entalam tu mus-an.
有一天,媽媽看著很擔心,心裡想著女兒都還未嫁娶就有了身孕,想到此心裡就非常的擔心,這要怎麼跟大家解釋。而且,會被人譏諷、會被人恥笑、會被大家看不起。媽媽一再地對女孩說:「妳為什麼這麼不小心呢?」女孩只是低頭啜泣不發一語。

Heza tu tastuqani-an, miliskin a uvaz-azno-az a tu na minkaku-aq ata, na pinkaz-av ang andingdingalan tu bunun is ingnanepun tu uka-an ang i bananaz a mavia tu ni-i in a lutbu masihal sadu-an. Mopa ta uvaz-azno-az a miliskin tu na maku-aq masihal. Heza tu tastuqani-an, mudaan nepa haan lumaq ta tantini munludun maki-az-az a lutbu uka ki hinadas tu tas-a nait konun siin tu hulus, lusqa makimopa tantini masopa ludundengaz mudaan.
有一天,女孩思考著自己的將來該怎麼辦。萬一被鄰居的人發現自己沒有老公,身體卻走樣了,會很羞臉。女孩想了又想,到底要怎麼做才好。有一天,她離家出走,一個人上山,未帶一樣食物及衣物,就這樣孑然一身往最高山獨自一個人走。

Ni-i ka tamatina maqansiap tu mudaan nai ka uvaz-azno-az a munhaan ludundengaz ta. Tonasanavan in, maltatala ka tamatina ki uvaz-azno-az ta tu masiku-aq i mavia tu uka minsusuma. Madikla sia tama ka is-aang, maqanimulmul masalpu tu masiku-aq i talpia in tu qani-an uka minsusuma.
他的父母渾然不知自己的女兒已離開,到最高山的地方去。夜晚之際,父母二人想說女兒到底是去哪兒了,為什麼遲遲未歸,就一直在家裡等著。爸爸的心情很差,無助地擔心女兒到底是去哪兒了,都好幾天了,為什麼還不回家。

qabang hulus, talpia tu qani-an sanavan, mitsoqzang mitkazhav mataz haan ludun ta. Duan tu heza tudiip a bunun a na qanup, anqai ita ka saduu ki minataz tu uvaz-azno-az ta, tanamun istaa matiduu tu duuq isus-angan ang a samuq is nanu in tu mataz.
在山上的時候,女孩並沒有食物可以吃,沒有被子衣物可遮蔽。幾天後的一個夜晚,女孩就這樣又餓又冷的死在山上了。剛好那個時候,有一位獵人要去打獵,經過那裡他就看見死去的女孩。他就觸摸女孩看看是否還有呼吸,其實女孩早已死去。

Minpakaliva tu tisqa ka uvaz-azno-az a minqumis min-uni toquu masopa dingalan luluklas tupa tu quu quu, bazbaz a toquu ka tupa ki na qanup tu bunun ta tu: Ma-aq is heza binano-az a andidiip a na ihaan saak sungus i lumaq istaa malqepu istaa.Qalan tu zaku kis heza ka tu-i-ia. Nepun tu heza haan lumaq ta binano-az a andidiip is ihaan saak sungus nai ta tu-i-ia. Solopa ko mopa ta mita Bunun a qansiap.

奇蹟的是,女孩突然的復活變成貓頭鷹,飛往鄰處喊叫著quu quu。貓頭鷹對著打獵的獵人開口說:「如果誰家的女人懷孕了,我會在她家的屋後保護她。」如果聽到這個叫聲,那個就是我。如果我在他們家的屋後喊叫,那就表示他們家有女人懷著身孕。直到現在布農族的傳統知識就是這樣。

Bunun i vanis人與豬

Heza dau qabas a tastupadangi ka mininang maduq haan ba-av quma ta. Kalalaas in a maduq a mangmang tu madia dau ka dulpin a mun-i-ita ma-un i maduq ta. Ni-i tu maqtu kis ni-i tu iqepu-an i na ik-aminun i dulpin a maduq ma-un. Mapatupa ka bananaz i binano-az tu na simaq a mundiip miqepu ki maduq ta.
從前從前有一對夫妻,他們在山上的耕地灑播小米。在小米開花即將結果,總會引來許多的麻雀去吃小米粒。若不好好看顧小米園,那小米可能就會被麻雀給吃完了。丈夫就跟妻子商量著,到底可以派誰去看顧小米園。

Tupa ka binano-az a tu na azuq sia zaku ka mundiip miqepu ki na heza ang su-u duma ka kuzkuza-un. Tuza tu sia binano-az a munbaba-av haan quma ta miqepu maduq. Na ni-i ang telpia tu qani-an miqepu ka samuq is heza tu tastuqani-an, minsuma ka pantoan tu vanis munhaan iqepu-an tu quma ta. Mapasaduu nai ka i-ita mapababazbaz. Mopa ta nenka tu mapulalanbu ita ka minpakazima, dungzav in mapa-intusqung. Mangmang tu manahipdengaz a binano-az a kis na munba-av haan quma ta miqepu, paaq pu-un malusbut naip munbaba-av ta miqepu ki maduq a malusbut amin a vanis a mun-i-ita muskun i binano-az ta miqepu.
妻子說:「你還有其他的事要做,那就由我去看顧小米園。」她很勤奮地去山上顧小米。幾天後,小米的耕地上來了一位山豬男。他們互相介紹後在小米園裏聊起天。因常見面而日久生情,後來還一起幽會。每次妻子去山上顧耕地時,開心的不得了。所以,妻子幾乎是天天去山上顧小米園。同樣的山豬男,也幾乎是天天和她在一起顧小米園。

Ma-aq tu haiphaip in ti ka mindaukdauk sia binano-az a tian tindaing, saqalan in tu anbubuut. Mulumaq tu sanavan in a saduu ka bananaz a tu mavia mita sia binano-az lutbu tu mavevi in sadu-an. Miliskin a bananaz istaa tu ni-i na heza istuun a bananaz a pasunkada-an, mavia tu ni-i in a lutbu Masihal sadu-an ,na heza kanaang.
沒有幾天,這個妻子她的肚子漸漸地隆起,可看得出來是懷著身孕。晚上妻子回到家,她的丈夫總覺得妻子的身體好像有了變化,看起來很不一樣。她的丈夫起了疑心,認為妻子應該是有了別的男人,否則妻子的身體為什麼還沒恢復正常,丈夫覺得事有蹊翹。

Sanavan in a, tupa-un i bananaz ta ka binano-az a tu: “Binano-az! Miqdi asu munbaba-av ta miqepu ki maduq, na azuq zaku in musais su-u munbaba-av ta miqepu ki maduq, ilumaqa asu mal-uu. Tan-a ka binano-az a ki qalinga ti ka tinsuu tindanqas a daqis madikladengaz a is-aang tu na minkaku-aq i biaq is minsuma ka vanis a na patazun i bananaz ta. Paaq pu-un masaa tudiip a binano-az a tupa ki bananaz ta tu: ni-i na azuq zaku ka munba-av miqepu ki maduq. Minlangatlangat a bananaz a tupa tu na azuq su-u ka munba-av miqepu.
晚上的時候,丈夫告訴妻子說:「老婆!妳去山上顧小米園很是辛苦。沒關係,那這次換我替妳去山上顧小米園,妳就在家好好的休息吧。」當妻子聽完丈夫的話,馬上脹紅了臉,心情真的是壞透了。萬一,山豬男的出現會被她的丈夫殺死,那該怎麼辦?當下,妻子很堅持的對丈夫說:「還是由我去山上顧小米園,沒關係的。」丈夫勉為其難地答應說:「那就由妳去顧小米園好了。」

Miliskin tudiip a bananaz a tu ni-i na heza sia binano-az ta ka bananaz tu kaviaz. Na tanamun ta haip mumiing kantulun saduu. Tuza tu manahip a binano-az a kantingmut munba-av miqepu. Tonadiip in a binano-az haan quma, makamiing maltatala ki vanis tu na minsuma pulanbu istaa.
丈夫懷疑妻子,她應該是有別的男人。等一下要偷偷地跟過去看個究竟。一大清早,妻子心情愉悅地走到山上要去顧小米園。當她走到耕地時,心裡滿心期待山豬男的到來,與她幽會。

Ma-aq tudiip a bananaz a kamiing kinuz istaa munhaan quma ta, tunqabin haan sisila quma tu qutun, i-ita malvanaas i binano-az ta tu na simaq tu bananaz a munhaan binano-az ta.
殊不知,當時她的丈夫正偷偷地跟在她身後,也來到了耕地,而且還躲藏在耕地的石堆邊。就在那裏偷窺他的妻子,到底是哪個男人與自己的妻子會面。

Ni-i ka binano-az a maqansiap tu alvanasan i bananaz ta. Na lekleku-aq nepa, tuza tu minsuma ka vanis pantusbut munhaan binano-az ta, idiip nai pakazima.
妻子並不知道她的丈夫正在窺視她。不知何時,山豬男還真的來了,山豬男直接迎向他的妻子,就在那裏親親熱熱。

Saduu ka bananaz a tu mavia tu lusqa sia vanis a minsuma munhaan binano-az ta, ni-i tu sia bunun. Tinquz-a ka bananaz tu saduu ki vanis tu pasunkasia binano-az istaa. Tinsu’nuq a bananaz a, katna-uni busulkavi isnadiip tu na mapataz i vanis ta. Tinsuu ka binano-az a pengalbaq tangis tupa tu ka-a tu patazun. Samuq is musbai ka vanis a honkav haan kaqutunqutun ta, santulunun i bananaz ta ka vanis a manaq, tinsanquhal a vanis a mataz.
丈夫覺得納悶,為什麼與妻子會面的是山豬而不是人。更驚訝的是這隻山豬還跟她妻子親熱。丈夫非常氣憤,就拿起弓箭跳過去要用箭射死山豬。妻子馬上哇哇大叫哭喊著:「不要殺他。」結果山豬往石堆跨越逃跑,丈夫就用箭瞄準射向山豬,山豬中箭滾落在地翻身氣絕而亡。

Pesuuz a binano-az a ni-i tu papesbu tatangis masalpudengaz i vanis ta tu patazun. Tis-ama-un i bananaz ta ka vanis a mudaan mulumaq, pemimiing a binano-az a kinkikinuz tatangis masalpu is-aang. Tonalumaq in a, todanivan istaa ka bunun tu mudinuna haan lumaq istaa ki na matukha ki mevanis ta. Tuza tu malalabas a bunun a mudinuun haan lumaq istaa.
妻子見狀哭聲淒厲無法停止,山豬被丈夫殺死讓她傷心欲絕。丈夫抬起山豬,將山豬揹回家,妻子傷心地跟在他身後偷偷掩面哭泣。一回到家,丈夫就邀請其他人聚集在他家,一起剁解山豬。真的,有好多好多的人聚集在他的家。

Mopa tukha-un in a, siza-un i bananaz ta ka qataz pinaqtungun mapinpia makulut tu na ispaqusil bunun. Kusi-a-an bananaz ta ki via matusul a qataz, ispaqusil i bunun satatas-a amin ma-un i qataz ta. Kamananu-an i bananaz ta tu onkinuzun a binano-az a maku-uni via masaiv i qataz ta. Ni-i ka binano-az a antala tu sevan a islasasuu istaa ka via ka iskislopa ki issia binano-az tu tian, sanhapav tu mas-an a oqaz vanis musbai.Mindusa nenka tudiip tu ma-aq a sangnadakis haan lumaq sungus a tupa-un tu “vanis”, ma-aq a ilumaq ni-i tu musbai ka tupa-un tu “babu” .
當剁解完之後,丈夫取出山豬的肝臟,切成剛好的數量分送給大家。她的丈夫用刀將肝臟刺穿,再分給大家一人一塊切好的肝臟。他故意把妻子排在最後,而且還用刀刺肝臟再遞給他的妻子。他的妻子不願接受丈夫給的肝臟,丈夫就立刻用刀刺他妻子的肚子,結果從肚中竄出十隻的幼豬。從此以後,豬就分為兩個種類。往上坡溜向屋後的豬,就叫做「山豬」;乖乖地待在家裡不逃跑的豬,就叫做「家豬」。


Mateklas tu uvaz-az聰明的小孩


Heza dau tatini ka uvaz-az a hinadas i tina kingna duma tu bananaz. Mesi-atikis somadaing qetbasun i kiningna-an tu tama. Al tupa tu iska-isaq kuzakuza, nanu tu qetbasun i tama istaa.
有一個小孩,媽媽帶著他嫁給新的丈夫。這個小孩從小到大一直被繼父虐待著生活,無論他做任何事情,繼父就是要虐待他。

Minkatini naip matua nait makulut i lukis. Pinahiva-un pa-ankus i titi. Sindamdamusun a ima makulut a lusqa in milu’lu pisqedang.Mopa ta ka tama tu masmuav tu maqetbasdengaz malka-uni istaa. Miliskin a tama tu na asa-un nepa mapiqdi mapataz.
他都獨自一人完成砍或鋸木材的工作,故意讓他提著肉。還有意無意地割到他的手,讓他受傷流血,繼父真的是非常討厭他。繼父一直想著怎麼讓他沒好日子過,而且怎麼把他弄死。

Heza tu tastuqani-an, miliskin a tama tu, “Masihal dasun ta ka uvaz-az un munhaan ludun qanup”.Tuza tu malavi tudiip a uvaz-az a munhaan ba-av ludun qanup. Ma-aq i medakis nenka tunluludun mudandaan a ni-i tu makahaan daan mudandaan, lusqa katmang makahaan libus mudandaan, kananu ka uvaz-az a kinkikinuz malansan i tama mudandaan..
有一天,繼父在心裡盤算著:「最好的方法,就是帶他去山上打獵。」這個孩子還真的跟去山上打獵。當他們上山準備爬陡坡時,他們並沒有往山路走,而是漫無目的的往山林裡走。但是,這孩子盡量是緊跟在繼父的後面走。

Ma-aq tudiip a uvaz-az a tupa ki tama ta tu: “mavia tu ni-i tu tundadaan, lusqa katmang makasiuqsiuq haan  libus mudandaan i?” antalamun i tama ta tu: “lusqa-a malansan zaku mudandaan”.
那時,孩子就問繼父說:「為什麼我們不往山路走,而是毫無目的地穿梭在山林裡走呢?繼父回答他說:「跟著我走,就對了。」

“Mavia ka tama istaa tu ni-i tu madas mapatundadaan mudandaan i?” mopaq i makamiing a tama miliskin tu asa-un istaa ka uvaz-az a papinbuqbuq haan ludun ta ka, na lana-ita in nepa mataz.
「繼父為什麼不往山路走呢?」。實際上,繼父在心裡盤算著,怎樣讓孩子在山林裡迷路,那他就會被困在山裡,而且就這樣死去。

Ma-aq tudiip a uvaz-az a, maqansiap ansasusasu mabuqas i siqi lukis masqaal mudandaan sohaan pas-upa in tu ludun.
那時孩子就知道要在走的路上,順便折斷樹枝做記號,一直到山上。

Tonadiip in a, tupa ka tama tu: “uvaz-az! Hanang ti asu mal-uu, na mundingalan ang saak hiqiv haqu”.tuqna-un ang i tama ta tupa tu: “malqasivunga iti, ka-a tu qamqam mudandaan i na minbuqbuq haan ludun ti”.Tuza ka uvaz-az a tu latuza ki issia tama qalinga tu malqasivung ita. Samuq i lusqa ka tama ka makasuqis mudaan mulumaq.
一到目的地,繼父就說:「孩子!你就在這裡休息,我要到附近周圍巡視陷阱。」繼父再次叮嚀孩子說:「待在這裡,可千萬不要亂跑,會在山上迷路哦。」孩子很聽繼父的話,待在那裏不亂跑。其實,繼父已走回頭路回家了。

Nautnaut a uvaz-az a maltatala tu kopiq in a tama kis minsuma. Dungzav in isdalavdav a diqanin, i-ita maltatala ki tama ka uka minsusuma.Ma-aq tudiip a uvaz-az a minsalpu mapising tatangis luluklas i tama ka uka ka tama minsuma, mangmang a uvaz-az a tu mapisingdengaz i qanitu tumaz ivut, sisasaa ka uvaz-az a maltatala ki tama.Dungzav in isdumdum a diqanin, matunuhas in a uvaz-az a tatangis a lisasu diip masabaq.

孩子勉強在那裏等待,萬一繼父回來了。天空漸漸暗下來了,他還是在那裏等待,卻等不到繼父回來。那時孩子就開始擔心害怕哭著喊繼父,可是繼父依然還是沒來,孩子非常的怕鬼、熊還有蛇,不過,他依然堅持要等繼父回來。終於天空暗了,孩子哭啞了聲音就這樣就地睡著了。

Ma-aq tudiip a tama ka sanavandengaz in tonalumaq. Tonalumaq in a tupasdu-un i tina tupa tu; “minsuma in qan a amu?”tuqna ka tina ka tupa tu: “i-isaq mita ka uvaz-az i? mavia tu uka malansan su-u musuqis i?masiku-aq i?”
繼父回到家,已是深夜時刻。一到家,媽媽就迎接繼父說:「你們回來了?」媽媽又問:「我們的孩子呢?為什麼沒跟著你回來?去哪裡了?」

Tudaukdauk a tama antalam tupa tu: “munpunghav a uvaz-az haan ludun ta.” Mopa na hiqiv saak i haqu ka, tupa-uk tu malqasivunga ita, ka-a tu katmang mudandaan, na matikhiv ang saak mundeza ta hiqiv i haqu.Musuqis in saak a, uka uvaz-az haan pela-an ta, ni-i tu nepun tu mun-isaq, na niqu tutusqit saak lulukllas a uka antatalam, minsalpu saak amin, miliskin saak tu duuq antabanun i qanitu kalasilis nait kalatun i ivut, ma-aq is ni-i ka duuq is antabanun i tumaz ma-un.
繼父慢條斯理的回答她說:「孩子在山上走失了。因為我要去巡視陷阱,我有交代他說待在那裏不要亂跑。我只是去巡視一下陷阱,當我回來的時候,就沒看到孩子在那裏,不曉得他去哪裡了,我大聲地喊叫,也沒回應,我就很擔心他是不是被山林裡的鬼帶走了,還是被蛇咬了,要不然就是被熊抓去吃了。」

Tan-a ka tina tu mopa ta ka tinsuu pemangmang tangis, tastu-iqmuut ni-i tu mesabaq tatangis, masalpu ki uvaz-az is miliskin, kelakin ang mita ka uvaz-az.
媽媽聽了原由就哇哇大哭,整個夜晚一直在哭,一想到孩子心裡就很難過,可憐我的孩子呀。

Pinahiva ka tama si-ail i tina ta tu, ka-a tu masmuav tu madikla is-aang i na piko-uq qo ki.Simantuk a tina miliskin tu tuza tu na uka in uvaz-az musuqis, na konun in i mama-un, ma-aq is ni-i ka na antabanun i qanitu.
繼父假心安慰媽媽說不要太難過,這也是沒辦法的事。媽媽靜下心
想:孩子是不會回來了,應該是被吃掉了,要不然就是被鬼帶走了。

Tastu-iqmuut a uvaz-az a paskazhavun, uka sapuz talinanqatan, dungzav in isdaukdauk istusqang.Miliskin a uvaz-az tu na mudaan mulumaq. Mopa daqvisan qan a ka ni-i tu maqansiap tu na maka-isaq mudaan mulumaq.Minsalpu ka uvaz-az a tu na minkaku-aq.
孩子在整個夜晚,是挨寒受凍著,沒有火可以取暖。後來,天慢慢亮了。孩子想想是該回家了,這裡離家太遠了,他不知道怎麼找路回家。孩子心慌不知該怎麼辦。

Tinliskin a uvaz-az a tu tupa ma-aq ata takna tu medakis ti ka ansasasuu mapisiq i siqi lukis masqaal, na malansan ata ki pinisiq tu siqi lukis mantaluq mulumaq.
Tuza tu malansan a uvaz-az a ki pesqalan ta mudaan, dungzav kedu-anan i mamantuk tu daan tu na is-ulumaq.
孩子突然想到,昨天上山的時候,他有順便折斷樹枝做記號,他就循著折斷樹枝的路走,終於走到回家的路。

Makidozung nepa ni-i tu minbuqbuq haan libus ta. Ma-aq a ni-i in zaav tu na tonalumaq a, isdalavdav in a diqanin. Ihaan a tina haan hilav matuqanimulmul maltatala tu, qadang mita ka uvaz-az sanqaningu minsuma.Tuza tu ma-aq a uvaz-az a ni-i in zaav tu na tonalumaq, tindadankul manahip tu na mulumaq in.
他很順利的沒有迷路在山林裡。快到家門時,天空又漸漸暗下來了。媽媽正坐在門邊寂寞孤獨的期盼著,孩子出現的影子。孩子一到家,就開心的用力跑回家。

Satangus a uvaz-az a saduu ki tina, tin-iang luklas tupa tu: “Tina! Minsuma in saak”.tan-a ka tina ki issia uvaz-az ta tu sinluklas a miliskin tu mopa-in is imita tu uvaz-az minsuma kun i. ai! Tuza tu mamantuk tu imita tu uvaz-az un i.
孩子一看到是媽媽,大聲呼叫的說:「媽媽!我回來了。」媽媽聽到孩子的叫聲,怎麼好像是自己的孩子過來了。噯!真的是我的孩子呀。

Tinsuu ka tina ki uvaz-az mapatekalpu tangis manahip tu musuqis a uvaz-az a, saduu tudiip a tama tu musuqis in a uvaz-az a mulumaq a, miliskin tu miniku-aq nepa mulumaq ti ki tupa ni-i tu pekahaan daan
madas munba-av ludun a, mavia nepun tu maqtu kan-anak mulumaq.
媽媽喜極而泣的衝過去把孩子抱在懷裡,她的孩子回來了,繼父看見孩子回來,心想說他是怎麼回到家裡,去上山的時候,並沒有帶他往山路走,他是怎麼走回家裡。

Sanavan in tu misqangmaqmut, ma-aq a uvaz-az i tina ka undusa-an pakamimiing mapababazbaz.Tupa ka uvaz-az a ki tina ta tu: “mavia ka tama tu maqetbas saduu zaku ki? sadui naak a ima kun, az-azhaqas lu’lu, kemananu-an i tama andamus mapilu’lu”.
半夜裡,孩子和媽媽竊竊私語著。孩子告訴媽媽說:「為什麼繼父討厭我?你看我的手,都是受傷留下的疤痕,而且都是繼父故意弄傷的。」

Tupa ka tina ki uvaz-az ta tu: “miniku-aq asu tu ihaan ang ba-av ludun ta? Mavia tu ni-i tu malansan i tama su-u mulumaq ti? Se-isaq asu tu?”
媽媽就問孩子說:「你是怎麼會待在山林裡,為什麼沒有跟繼父一起回來呢?你是去哪裡了?」

Antalamun i uvaz-az ta tu: Tupa-un saak i tama tu ihanang ti mal-uu, ka-a tu mudandaan, na matikhiv ang dau naip hiqiv i haqu. Altatala-ak a uka minsusuma solaqbing. Nanu tu lusqa saak hadasun makahaan masmutan mudandaan ni-i  tu tundadaan.
孩子就回答說:「是繼父叫我在那裏休息,不要亂跑,因為繼父說他要巡視一下陷阱。我就一直等他等到清晨。其實,他只是帶我往雜草叢生的路走,並不是走山路。」

Tinliskin a tina tu tuza tu mamantuk qan a ka tama tu maqetbas malka-uni imita uvaz-az. Paaq pu-un miliskin in a tina ka tu na dasun a uvaz-az a
musbai mundaqvisan sidadusa miqumis.
媽媽突然醒悟,原來繼父討厭自己孩子的事是真的。所以,媽媽計畫著要帶孩子離開這裡到很遠的地方,從此兩人彼此相依為命。

Heza tu tastuqani-an, uka ka tama lumaq, makutudiip ang nai musbai lumaq ta, tunvavanglaz mudaan. Miliskin nai tu asa tu makinadaqvisan musbai ka na tudiip ni-i tu kedu-anan. Sakakiiv nai saduu ka samuq is makuskinuz a asu minsuma. Hinadas nepa ki tama tu na ispakilim nai ta. Miliskin nai tu na sina-isaq ata tunqabin i biaq is kedu-anan ata.
有一天,繼父剛好不在家。他們母子倆趁機離家,沿著溪流走。他們一心想著一定要逃到很遠很遠的地方去,才不會被發現。當他們回頭看時,結果看見有隻狗從他們的後面跟來了。那隻是繼父用來找他們的狗。他們躊躇到底要躲到哪裡,才不會被發現。

Duanduan heza haan silasvanglaz a madaing madoqpus tu luak a maqtu tunqabinan. Tuza tu munkunbu nenka tunqabin a uka in nenka sadu-an.
在溪邊剛好有一個又大又長的洞口可以躲藏。他們趕緊躲到裡面消失了。

Kantuluntulun a tama kikilim tu masiku-aq i mavia tu uka in nenka sadu-an. Minsuma ka asu munkunbu haan luak ta maskaza nai ta. Kaho-un ingtaa ka asu mapudaan mapunata, tinsuu ka asu tu kehau in mesnadiip mudaan makisuqis kilim i tama ta.
繼父一直跟在後面,尋找他們到底在哪裡,為什麼不見了。那隻狗往洞口進去,對著他們搖著尾巴。他們氣的趕狗出去,那隻狗被罵之後,就出去洞外回去找繼父。
Hineza haan nata luak ta katukatu ka aktasun ingtaa tu munkunbu nenka; mudaan in a asu pu-un tu ikunbu ang nenka. Samuq is tinsuu ka katukatu kaqna mapisihal matas-i, maszang ni-i tu tiniktas.
洞口原有蜘蛛網,他們進去時被扯斷了。雖然狗出去了,他們仍待在洞口裡。結果蜘蛛很快又把蜘蛛網編織完成,就像沒有被扯斷的樣子。

Tonahaan in a bananaz sia ka haan luak ta, miliskin tu nepas ni-i tu ikunbu nenka haan luak ta ni-i tu munhahapav. Inviqe-un istaa saduu tu duuq ikunbu nai tunqabin a saduu tu ni-i ka katukatu ektasan, miliskin a tama tu na uka kunbu ta nai ki masihal a katukatu ni-i tu ektasan.
繼父一到達洞口外,想著他們會不會是躲到洞口裡不出來。他就往裡面瞧瞧,是否他們就躲在裡面。但是,看見蜘蛛網沒有被扯斷的痕跡。繼父就以為他們應該沒有在裡面,因為蜘蛛網好好的沒有被扯斷。

Matinsuqis a tama mudaan ni-i in kilim, miliskin a tama tu qalmangav in i na kingna-isa-uq in kilim. makisuqis a tama mudaan mulumaq, musasuu ni-i tu kedu-anan nai ta.
爸爸就折回家,不再找他們,繼父想,算了啦,又不知道要往哪裡找。繼父就往回家的路走了,最後。還是沒有找到他們。

Matingna nai tina ki uvaz-az a mesnahaan luak ta mundaqvisan musbai, uka in a kantulun nai. I-ita nai katdadusa miqumis soqabasqabas malisihal ni-i in miqdi.

媽媽和孩子就從洞口出來,往很遠很遠的地方離開了,再也沒有人跟蹤他們了。他們兩個就住在那裡過著幸福快樂的日子,不再受苦。

Pali-uni salpus-aang人變鳥



Heza tatini binano-az a masmuav tu makuis a lutbu. Mopa mintalbino-az in a siza-un i talmenduu tu bananaz. Mazimadengaz istaa ka binano-az a, ni-i ka bananaz a mazima istaa.
有一位長得過於纖瘦的女生,當她長大成人時就許配給一位英俊的男生成為夫妻。這妻子非常愛她的丈夫,她的丈夫卻不是很喜歡她。

Uu ka, miliskin a binano-az a tu na piko-uq a na tudiip kazima-un i bananaz ta ka, siza nepa ki kulali nait maqehav maluqus i ima bantas siin lutbu ka maszang in masmuq sadu-an, munhaan bananaz ta tupa tu kazima-av in saak i langat i talusmuq in saak.
話雖如此,妻子一直處心積慮的希望自己能受到丈夫的疼愛。她就拿一些碎布及衣服包裹自己的手、腳還有身體,使自己看起來很豐腴。她就走向丈夫並跟丈夫說:疼愛我吧,反正我有長胖了。

Saduu ka bananaz a ki binano-az ta ka tuza tu talusmuq in a minmazima in a bananaz a, pinahiva-un istaa talidamu ka lutbu ka samuq is isqansepun tu ma-aq a ima bantas siin lutbu ka lusqa luqusun i kulali nait maqehav ta.Tupa-un i bananaz ta ka binano-az a tu ni-i saak mazima su-u, mudana lumaq ti!

她的丈夫仔細瞧瞧妻子,還真有長胖,丈夫就開始疼愛她了。但是,丈夫故意抓住妻子的身子,才發現妻子的手、腳還有身體,其實都包裹著碎布和衣服。丈夫告訴妻子說:「我不會愛妳了,滾出這個家門!」

Makiqanimulmul a binano-az a mudaan,muqna ka binano-az a miliskin tu na piko-uq a na tudiip a bananaz a minmazima istaa. siza nepa ki nangsa maduq pihaan ima bantas siin lutbu masubu ka, ma-aq is pakahapavan in i hulus a na maszang in masmuq sadu-an.Tupa ka binano-az a ki bananaz ta tu kazima-av in saak i langat i masmuq in saak, tuza tu minmazima in a bananaz a.
妻子寂寞無助的離開。不過,她又想方設法地,要如何讓自己的丈夫疼愛自己。這次,她用小米的莖桿包紮在自己的手、腳還有身上。如果外面再罩上衣服的話,那會讓自己看起來好像很豐腴的樣子。她就告訴丈夫說:疼愛我吧,而且我長胖了。果然,她的丈夫又開始疼愛她了。

 Muqna ka bananaz a musngiv talidamu issia ta ima bantas siin lutbu istaa ka, tinquz-a tu mavia tu salaksalak patidu-an,tinliskin a bananaz a tu nepa qo ni-i tu na pedangi-an i nangsa maduq. Tuqna ka binano-az a tupa istaa tu “Kazima-av in saak. “Tupa-un i bananaz ta tu na tumantukuk asu tupa tu ni-i saak lungulungu mazima su-u, mudana lumaq ti!
她的丈夫藉機再靠近觸摸妻子的手、腳還有身體。當丈夫在觸摸妻子發出唏唏簌簌的聲音時,著實把丈夫嚇了一大跳。丈夫心想,搞不好是妻子用小米莖桿來包紮自己。妻子重複對丈夫說:「疼愛我吧。」丈夫卻對她說:我明確地跟妳說,我實在無法喜歡妳,滾出這個家門!

Tudiip a binano-az a tu tinan-a in i qalinga ti ka tinsuu makinaludun mudaan, tutupa tu “salpus-aang , salpus-aang”. tubabongsaz a binano-az a luklas tupa tu salpus-aang! Sintupa tu masalpudengaz dau nepa ki bananaz ta. dungzav in iskadaqvisan haan ba-av ludun min-uni qazam. Tupa-un lopa ko nepa tu salpus-aang tu qazam.
當妻子聽到她丈夫無情的言語,即刻衝向山上離開了,嘴上不時地唸著「salpus-aang , salpus-aang」。妻子用力的喊叫salpus-aang!以表示她非常地想念她的丈夫。然後跑到山上很遠的地方,化成一隻飛鳥。如今我們將這隻飛鳥取名為salpus-aang